Na konkuretnom i nepredvidivom tržištu, poslovni neuspeh privrednog subjekta nažalost jeste prisutna pojava, koja se ne može izbeći.
Uzroci poslovnog neuspeha mogu biti različiti: nerealno izrađen biznis plan, trenutna nelikvidnost, loša procena stanja na tržištu, finansijska kriza, nemogućnost otplate kredita sa velikim kamatama,  ali to može biti i namerno izvlačenje imovine iz privatizovanih preduzeća.
Jedan od načina pravnog „stavljanja pod kontrolu-sankcionisanja“ ovog poslovno-finansijkog neuspeha jeste i pokretanje stečajnog postupka nad privrednim subjektom.

Stečaj je postupak koji se može sprovesti kao bankrotstvo ili reorganizacija nad stečajnim dužnikom (pravnim licem) koji je nesposoban za plaćanje.
Kroz bankrotstvo se poverioci namiruju prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, a kroz reorganizaciju na način i pod uslovima predviđenim planom reorganizacije.
Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca ili stečajnog dužnika. Stečajni postupak traje nekad i duže od godinu dana, u okviru redovnog suda, a regulisan je Zakonom o stečaju Republike Srbije.
• Organi sprovođenja stečajnog postupka su: stečajni sudija i stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca. Stečajni sudija donosi rešenje o otvaranju stečajnog postupka, koji se objavljuje u “Službenom glasniku RS”, kao i na oglasnoj tabli suda, sa pozivom svim poveriocima da svoja potraživanja prijave u roku od 60 dana.
• Otvaranje stečajnog postupka se upisuje u sudski registar.

 

Propisi:
Zakon o stečaju (Službeni glasnik RS 104/09)
Nacionalni standardi o upravljanju stečajnom masom (Službeni glasnik RS 13/10)